Mine kupljene od državne vojne fabrike Krušik iz Valjeva, privatna firma Gorana Todorovića GIM, koju je u više navrata zastupao otac ministra policije Branko Stefanović, kupcima iz inostranstva prodavala je po značajno višim cenama i tako ostvareni profit zadržavala za sebe, iako to nije smela.
To navodi nedeljnik NIN pozivajući se na izveštaj Državne revizorske institucije (DRI).
Kako piše NIN u tekstu pod naslovom “Revizor demantuje Vučića i Stefanovića“, tako je konačno i jedna Ustavom definisana institucija, odnosno nezavisno kontrolno telo, utvrdila ono o čemu NIN, BIRN i još neki mediji pišu mesecima.
“To je, ujedno, i svojevrsni dokaz da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović nisu baš govorili istinu dok su se trudili da javnost ubede da u poslovanju Krušika sa GIM-om nije bilo ništa sporno i nezakonito. Naprotiv. Izveštaj DRI ukazuje da u trgovini oružjem nije sve bilo čisto“, navodi se u tekstu.
NIN piše da se jasno navodi da je samo tokom 2018. godine GIM na razlici u cenama, po kojima je kupovao mine od Krušika i kasnije ih prodavao krajnjim kupcima iz inostranstva, zaradio 10,15 miliona američkih dolara, a 2017. više od 6,25 miliona dolara.
“Na taj način, DRI je praktično dokazao i da Nebojša Stefanović, čiji je otac radio za GIM, 13. novembra 2019. nije govorio istinu. Naime, gostujući na TV O2, Stefanović junior je izjavio da ni GIM, ni druge privatne firme, koje posluju sa Krušikom, ‘nisu vlasnici tog naoružanja, već ga prodaju komisiono za Krušik, odnosno po ugovoru i od prodaje imaju pet odsto, dok ostalih 95 odsto od postignute cene pripada Krušiku‘. Nalaz revizora je definitivno potvrdio da je GIM razliku u ceni zadržavao za sebe, zajedno sa komisionom provizijom, koju mu je plaćao Krušik“, dodaje se.
Nakon što su pojedini mediji preneli delove izveštaja DRI, saopštenjem se oglasila i uprava Krušika, navodeći da je to “pogrešno tumačenje navoda DRI“, te da na trgovca-komisionara padaju i troškovi utovara, avionskog i drumskog transporta, osiguranja, špedicije i posrednika dok roba ne stigne do krajnjeg odredišta.
“Suprotno tvrdnjama rukovodstva fabrike, u izveštaju DRI jasno piše da je GIM gotove proizvode Krušika prodavao po većoj jediničnoj ceni u odnosu na ugovorene cene u komisionim ugovorima, po kojima je Krušik izdavao račune prema komisionaru. Namera čelnih ljudi Krušika i GIM-a da naknadno papirima pokriju nepravilnosti nije uspela, jer je DRI ustanovio da su bez saglasnosti ugovornih strana promenjene cene komisione robe“, piše NIN.
