Deceniju i po studenti u BiH čekaju da institucije koje se bave visokim školstvom u zemlji, obezbijede punopravno članstvo u Evropskoj asocijaciji za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA), čime bi bili sigurni da će njihove diplome biti priznate u svim zemljama Evrope, pa i svijetu. U susjednoj Srbiji, nadležno tijelo bilo je punopravni član pomenute evropske asocijacije od 2013. do 2018. godine, kada je izgubilo taj status. Od kada ga u ovoj zemlji pokušavaju vratiti.
No, dok u Srbiji problemu akreditacije, bez obzira na gubitak članstva u ENQA, pristupaju ozbiljno, u BiH se o ovom problemu i u javnom prostoru ali i u nadležnim institucijama počelo govoriti i nešto raditi tek nakon što se njime počela baviti neformalna grupa studenata “Akreditovane visokoškolske ustanove – priznate diplome”, usljed zabrinutosti da njihove diplome stečene na neakreditovanim ustanovama i studentskim programima neće uopšte biti validne na tržištu rada, pogotovo van granica ove države. A što se u nastavku – izmeđo ostalog, odbijanjem nekih članica EU da ratifikuju takve diplome – pokazalo tačnim.
Kuriozitet je da je zahvaljujući aktivnostima pomenute studentske grupe, te sudskim presudama po tužbama pojedinaca, i sama vlast u BiH postala svjesna činjenice da postojeće zakonodavstvo nalaže da se u državnu službu mogu primati samo kandidati sa završenim akreditovanim fakultetom. Što ih naravno nije spriječilo da nastave zapošljavati stranačke kadrove i članove porodice i omogućavati rad neakreditovanih visokoškolskih ustanova, ali… to je već druga priča. Priča o nefunkcionisanju pravne države.
Što se tiče Srbije, u jučerašnjem saopštenju Državne revizorske institucije ove zemlje, povodom objave Izveštaja o reviziji učinka „Akreditacija visokoškolskih ustanova u Republici Srbiji“, naglašeno je da postojanje brojnih propusta u vezi sa akreditacijama visokoškolskih ustanova i studijskih programa, kao i sa dozvolama za rad ovih ustanova, dovodi do neefikasnosti u radu Nacionalnog akreditacionog tijela i Ministarstva prosvjete.
U Srbiji, inače, postoji oko 180 akreditovanih VŠU, u okviru kojih se realizuje oko 2000 akreditovanih studijskih programa. (Za usporedbu, u cijeloj BiH je samo 39 VŠU na listi akreditovanih Agencije za razvoj visokog obrazovanja i osiguranje kvaliteta Bosne i Hercegovine).
DRI Srbije je, u provedenoj reviziji, utvrdila da – slično situaciji u BiH – pojedine ponovne akreditacije VŠU i studijskih programa nisu blagovremeno provedene, odnosno prije isteka važeće akreditacije.
“Neblagovremene ponovne akreditacije određenih VŠU dovele su do nepovezanih akreditacionih ciklusa, čime je ugrožena validnost svih studijskih programa koji se realizuju u okviru tih ustanova.”, istakli su iz DRI Srbije.
Naime, akreditacija VŠU u Srbiji sprovodi se redovno, u roku od sedam godina, a može i ranije – na zahtev VŠU. Postupak ponovne akreditacije VŠU uređen je Zakonom o visokom obrazovanju, tako da obezbedi da uzastopni akreditacioni ciklusi budu povezani, odnosno da između dve uzastopne akreditacije VŠU ne postoji period u kojem visokoškolska ustanova nije bila akreditovana.
Revizori DRI Srbije utvrdili su da oko trećine, od 149 akreditovanih visokoškolskih ustanova koje su prošle ponovnu akreditaciju, nema povezane akreditacione cikluse. Periodi između dva akreditaciona ciklusa trajali su od nekoliko dana pa do dve i po godine.
Pri tome, kao i u BiH, određene VŠU upisivale su nove studente na studijske programe za koje nisu imale važeće akreditacije, jer nije blagovremeno sprovedena ponovna akreditacija tih studijskih programa. Pritom, u BiH smo imali čak i slučajeve da VŠU potpuno ignoriše odluke nadležnih tijela i upisuju studente i nakon što im je odbijena akreditacija i zabranjen rad.
Revizori su utvrdili i da Ministarstvo prosvjete Vlade Srbije nije uspostavilo evidenciju izdatih dozvola za rad VŠU, niti je uspostavljen sistem za praćenje provođenja postupaka i rezultata samovrednovanja kvaliteta VŠU i studijskih programa, zbog čega nije bilo moguće ocijeniti u kojoj meri VŠU sprovode postupke samovrednovanja.
Ustanovljeno je da i postoji rizik od toga da pojedine VŠU, pored toga što nisu uredno dostavljale izveštaje Nacionalnom akreditacionom telu, nisu ni izradile sve potrebne izveštaje o samovrednovanju.
“Spoljašnja provjera kvaliteta VŠU i studijskih programa skoro da se ne provodi. Nacionalno akreditaciono tijelo, u periodu od 2018. do 2024. godine, nije provelo nijedan redovan postupak spoljašnje provjere kvaliteta VŠU i studijskih programa.”, konstatovali su revizori. Proveden je samo po jedan vanredni postupak spoljašnje provjere kvaliteta kod šest VŠU.
Dodatno, u prosjeku, svaka četvrta VŠU nije bila predmet redovnog inspekcijskog nadzora u periodu od sedam školskih godina, odnosno od školske 2018/19. do 2024/25. godine.
Napomenimo da je i u Srbiji – kao i u Bosni i Hercegovini – jedan od principa na kojima se zasniva djelatnost visokog obrazovanja usklađivanje sa evropskim sistemom vrijednosti u ovom kontekstu.
(N.N., Revizije info)
