U Crnoj Gori ima 2.024 kulturnih dobara od kojih je 1.397 nepokretnih, 607 pokretnih i 20 nematerijalnih kulturnih dobara. Četiri dobra nepokretne kulturne baštine su na UNESCO reprezentativnoj listi svjetske baštine
Zaštita kulturnih dobara ostvaruje se preduzimanjem odgovarajućih mjera neophodnih za njihovu identifikaciju, očuvanje i prezentaciju. A to se, između ostalog, radi i – ustanovljavanjem informacionog sistema kulturnih dobara i njegovim povezivanjem sa odgovarajućim informacionim sistemima i mrežama na državnom i međunarodnom nivou;
Odgovarajućim pravilnikom propisano je da se Informacioni sistem kulturnih dobara uspostavlja radi objedinjavanja svih relevantnih podatka iz oblasti zaštite kulturnih dobara u jedinstvenu bazu podataka I da taj sistem sadrži: registar kulturnih dobara, dosijea kulturnih dobara, podatke o institucionalnim kapacitetima, podatke o zakonskim, strateškim i planskim dokumentima iz oblasti zaštite kulturnih dobara i drugu relevantnu dokumentaciju.
Upravo je podrška uspostavljanju informacionog sistema za potrebe Uprave za zaštitu kulturnih dobara bila jedan od 4 glavna cilja Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Crnoj Gori, pri pokretanju projekta „Jačanje sistema upravljanja kulturnim dobrima“, pokrenutog 2017. godine, u saradnji sa lokalnim ministarstvom kulture.
U tom kontekstu, polazeći od činjenice da kulturno dobro predstavlja nacionalno blago svake države i jedinstveno kulturno nasleđe, koje ima veliki značaj za cjelokupno društvo, Državna revizorska institucija Crne Gore je provela reviziju informacionog sistema kulturnih dobara (KuDIS) u cilju provjere upravljanja projektima koji se odnose na informacioni sistem Uprave za zaštitu kulturnih dobara i o nalazima, zaključcima i preporukama ove revizije 17.01. objavila prateći izvještaj.
Ključni zaključak do koga su, u trenutku vršenja revizije, državni revizori došli je da se Informacioni sistem kulturnih dobara ne koristi i da je izostala njegova adekvatna upotreba.
Razvoj Informacionog sistema kulturnih dobara (KuDIS) okončan je 2018. godine, a produkciono okruženje implementirano je nakon nabavke hardverske opreme u decembru 2018. godine. Evidentan je i značajan broj podataka i dokumenata koji je unijet u sistem, odnosno bazu podataka. Ali…
Tokom testiranja sistema uočeni su određeni nedostaci u funkcionalnostima.
Moduli koji omogućavaju kreiranje registara i ostalih evidencija postoje, ali oni nisu uspostavljeni i struktuirani kako je predviđeno projektnom dokumentacijom i Pravilnikom o sadržaju i načinu vođenja informacionog sistema kulturnih dobara.
Kreirana su dva korisnička naloga na sistemu, i za dva zaposlena u Upravi je prezentovano softversko rješenje, ali je izostala sveobuhvatna obuka korisnika i za njih nisu kreirani korisnički nalozi na sistemu.
Zbog pandemije izazvane Covid-19, tokom trajanja projekta, ugovorom predviđeno održavanje od 24 mjeseca isteklo je bez većih dorada i intervencija od strane izvođača, što je uticalo da se softver ni danas ne koristi.
Pritom, problemi su i političke prirode, odnosno u odnosu u Vlade prema Upravi za zaštitu kulturnih dobara, koja, kao samostalni organ, nije dobila potrebna budžetska sredstva za samostalno pokretanje procesa u cilju punog uspostavljanja i primjene Informacionog sistema kulturnih dobara,
Apsurdnost čitave situacije, i faktička nezainteresovanost i Uprave i Vlade (valjda je samo UNDP-u bilo stalo da ovaj projekat zaživi?), možda se najbolje vidi na problemu u vezi sa operativnim sistemima. Kako se ispostavilo da kreirano softversko rješenje ne funkcioniše na Linuxu, operativnom sistemu koji je na serveru, dok na Windowsima, koji su kod izvođača, sve funkcionisalo bez problema, Uprava je od Ministarstva javne uprave tražila licencu za Windows server, koju nije dobila, a nije je ni nabavila iz budžetskih sredstava s kojima raspolaže kao samostalni organ.
“S obzirom da je predmetnom revizijom utvrđeno da Informacioni sistem kulturnih dobara u Upravi za zaštitu kulturnih dobara, do okončanja revizije, u najvećem obimu uspostavljen, ali se isti ne koristi, a samim tim je izostala njegova adekvatna upotreba i evaluacija o stepenu njegove upotrebe, to glavni cilj uspostavljanja KuDIS-a nije ostvaren”, zaključili su iz Državne revizorske institucije Crne Gore..
Takođe, na osnovu provedenog postupka revizije, Državna revizorska institucija je utvrdila da je upravljanje Informacionim sistemom kulturnih dobara, u dijelu upravljanja projektima – neuspješno.
“U cilju unapređenja upravljanja Informacionim sistemom kulturnih dobara, Državna revizorska institucija na osnovu uvida i iznesenih nalaza i zaključaka, izdala šest preporuka Upravi za zaštiti kulturnih dobara”, naveli su iz DRI.
Inače, zanimljivo je da je zaštita prirodne i kulturne baštine u Crnoj Gori propisana Ustavom, u kojem je navedeno:”Svako je dužan da čuva prirodnu i kulturnu baštinu od opšteg interesa. Država štiti prirodnu i kulturnu baštinu.”
(N.N., Revizije info)
