Državna revizorska institucija Srbije će 2015. godine započeti reviziju političkih stranaka u skladu sa programom revizije koji će Savet usvojiti do kraja godine, najavio je Radoslav Sretenović, generalni državni revizor. On je, otvarajući dvodnevnu regionalnu konferenciju državnih revizorskih institucija “Revizija političkih partija – regionalna iskustva” u Beogradu, rekao da Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji i sada daje Instituciji nadležnost za sprovođenje revizije finansijskih izveštaja političkih stranaka, ali je na to ne obavezuje.
Saglasno Akcionom planu za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine, biće izmenjen Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, tako da će programom revizije Državne revizorske institucije svake godine biti obuhvaćen odgovarajući broj političkih subjekata koji imaju predstavnike u Narodnoj skupštini, istakao je Sretenović.
On je dodao da će reviziju sprovoditi sektor u Instituciji koji je nadležan za reviziju Narodne banke Srbije, javnih agencija i drugih korisnika javnih sredstava.
U planu je i obuka revizora za reviziju političkih stranaka, ali moraćemo da zaposlimo i nove kadrove, rekao je Sretenović.
Po njegovim rečima, u Srbiji postoji veliko interesovanje javnosti za reviziju političkih partija, ali da će revizije trajati onoliko koliko je potrebno, kako bi izveštaji o reviziji bili kvalitetni.
Veroljub Arsić, potpredsednik Narodne skupštine i predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je istakao da Državnoj revizorskoj instituciji neće biti lako da sprovede reviziju političkih partija, jer su se neke političke stranke neodgovorno ponašale, zaduživale se kod poslovnih banaka, a posle izbora nisu mogle da izmire dugove.
Sprovođenje revizije finansijskih izveštaja političkih partija nateralo bi stranke da u periodu kada nema izbornih kampanja, svojim sredstvima raspolažu na pravi način, rekao je Arsić.
Irena Vojačkova Solorano, stalna predstavnica UN-a i UNDP-a u Srbiji naglasila je da će ta organizacija putem projekta „Unapređenje mehanizma odgovornosti u oblasti javnih finansija“ podržati Državnu revizorsku instituciju u pripremi prve revizije političkih partija.
Samo iz republičkog budžeta, partije su u 2014. godini dobile skoro 10 miliona evra za svoje redovne aktivnosti, dok je dodatnih sedam milona evra podeljeno u svrhe pokrivanja troškova izborne kampanje, podsetila je Solorano.
Ona je dodala da transparentno, zakonito i podložno kontroli finansiranje političkih partija predstavlja veoma važno pitanje i za demokratiju i za borbu protiv korupcije.
U sklopu priprema za sprovođenje revizija finansijskih izveštaja političkih partija u Srbiji, o svojim iskustvima u ovoj oblasti govorili su revizori iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Slovenije.
U Bosni i Hercegovini reviziju političkih partija ne sprovodi vrhovna revizorska institucija – Kancelarija za reviziju institucija Bosne i Hercegovine, već Služba za reviziju finansiranja političkih stranaka Centralne izborne komisije. Ova služba revidira stranke od 2004. godine, a kontrolu svih političkih partija vrši svake godine. Do sada je ova služba objavila 570 izveštaja sa nalazima revizije i mišljenjem revizora o finansiranju stranaka u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih stranaka.
Revizija finansijskih izveštaja političkih partija u Crnoj Gori vrši se od 2012. godine, a obuhvaćene su partije na centarlnom i lokalnom nivou. Revizori, između ostalog, proveravaju da li je partija donela opšte akte kojima se uređuje poslovanje, broj zaposlenih u stranci za godinu koja se revidira, da li je partija uspostavila sistem internih kontrola, da li je finansijski plan donet u skladu sa opštim aktima, kao i da li finansijskim planom obuhvaćene sve vrste prihoda i rashoda.
Milan Dabović, predsednik Senata Državne revizorske institucije Crne Gore, naglasio je da osim revizije završnog računa budžeta, revizija političkih stranaka je druga najvažnija zakonska obaveza. On je dodao da ne postoji ujednačenost između stvarnih troškova i onog što je plaćeno.
Od prve revizije do danas dosta toga se promenilo, uspostavljene su efikasnije i kvalitativnije evidencije i stranke su vrlo ozbiljno shvatile zakonska ograničenja, rekao je Dabović.
U Makedoniji od 2010. godine, Državni zavod za reviziju svake godine revidira sve političke partije. Pre toga, počev od 2005. godine, ova vrhovna revizorska institucija revidirala je samo političke partije koje su učestvovale u izbornoj kampanji.
Tanja Tanevska, generalni državni revizor Republike Makedonije, je naglasila da zavod ne revidira samo partije koje iz republičkog budžeta dobijaju manji od 2.500 evra godišnje.
U 2013. godini revidirali smo 46 partija, a osam stranaka nismo, rekla je Tanevska.
Ona je dodala da se za političke partije izdvaja 0,06 odsto ukupnih sredstava budžeta, kao i da su najveći izvori finansiranja političkih partija iz donacija i članarina.
Revizije političkih partija doprinele su rešenju sistemskih slabosti, tako da su sada usaglašeni svi zakoni koji uređuju ovu oblast, rekla je Tanevski.
U Sloveniji su do sada revidirani izveštaji iz izbornih kampanja, a od sledeće godine će biti vršena i revizija završnih izveštaja političkih stranaka. Računski sud će kontrolisati iznos sredstava koji je sakupljen i korišćen u izbornoj kampanji, zatim, da li su sredstva u kampanji korišćena u skladu sa zakonom, kao i da li su tačni podaci u izveštajima organizatora izborne kampanje.
Praksa u Sloveniji je takva da ukoliko su sredstva političkim partijama uplaćena u suprotnosti sa zakonom, organizator izborne kampanje ih prenosi humanitarnim organizacijama. Po Zakonu o političkim partijama, Revizorski sud će sprovodti reviziju pravilnosti poslovanja partija koje iz budžeta dobijaju više od 10.000 evra. Takođe, ovaj zakon propisuje da Revizorski sud tokom jedne godine mora obaviti reviziju najmanje jedne trećine partija , odnosno svih partija u roku od četiri godine.
Nemanja Nenadić, direktor Transparentnosti Srbija, koja će putem projekta pomoći podizanju kapaciteta Državne revizorske institucije u okviru priprema za sprovođenje revizije političkih subjekata, govorio je o istorijatu uređivanja finansiranja partija u Srbiji, privatnim i javnim izvorima finansiranja stranaka, ovlašćenjima Državne revizorske institucije i Agencije za borbu protiv korupcije u oblasti kontrole partija.
On je ukazao da u Srbiji zakonska rešenja u vezi sa političkim partijama nisu dosledna i istakao važnost jasne podele nadležnosti između različitih organ, kako ne bi bilo preklapanja i kako nešto ne bi ostalo nepokriveno.
Radojko Obradović, direktor Instituta za javne finansije je istakao da se reviziji političkih partija mora dati mnogo veća važnost nego što na to ukazuje visina javnih sredstava koja se iz budžeta izdvaja za stranke.
Da bi Državna revizorska institucija na najbolji način iskoristila revizorske kadrove, najpre bi trebalo da revidira parlamentarne stranke. Takođe, bilo bi dobro napraviti četvorogodišnji plan kojim bi bila obuhvaćena revizija svih političkih partija u Srbiji, rekao je Obradović.
On je dodao da bi Državna revizorska institucija trebalo da sva sredstva kojima stranka raspolažu tretira kao javna sredstva i da ih revidira, a ne da kontroliše samo sredstva koja su stranke dobile iz budžeta.
Važno je da se u izveštajima o reviziji stranaka prikaže celokupna struktura prihoda, rashoda, i uopšte načini finansiranja stranaka, rekao je Obradović.
On je poručio da javnost ne bi trebalo da očekuje od Državne revizorske institucije da zameni rad svih drugih institucija u sistemu i da moramo da uložimo zajednički napor da svaka institucija odradi svoj deo posla. U tom slučaju imaćemo najbolje rezultate.
Ružica Stojiljković, načelnik Službe za kontrolu finansiranja političkih subjekata iz Agencije za borbu protiv korupcije Republike Srbije, je naglasila potrebu saradnje između Državne revizorske institucije i Agencije, naročito u kontroli namenskog korišćenja sredstava političkih subjekata.
Svi učesnici saglasili su se da su tokom konferencije razmenjena dragocena regionalna iskustva u oblasti revizije političkih partija, da u razmotreni primeri dobre prakse, kao i da je ukazano na probleme sa kojima se vrhovne revizorske institucije u ovom delu Evrope susreću. Učesnici su saglasni da je finansijska, funkcionalna i organizaciona nezavisnost vrhovnih revizorskih institucija neophodan preduslov da bi se odgovorilo svim izazovima koje revizija političkih partija nosi, kao i da je za sprovođenje preporuka iz revizorskih izveštaja bitna podrška parlamenta.
Državna revizorska isntitucija (Srbije) je organizovala konferenciju u okviru projekta “Unapređenje mehanizma odgovornosti u oblasti javnih finansija” koji sprovodi UNDP, a finansira Vlada Kraljevine Švedske.
(web portal DRI Srbije, 21.11.2014.)
