2017.: SAGA O REVIZORSKIM IZVJEŠTAJIMA

Samo u RS Glavna služba za reviziju javnog sektora utvrdila je 31 odsto pozitivnih izvještaja kada je riječ o revizijama u protekloj godini. 66 odsto dobilo je mišljenje sa rezervom dok je tri odsto negativnih, što znači da su u 69 odsto slučajeva institucije morale otkloniti nedostatke. Međutim, problem je što najveći broj preporuka revizora ne bude otklonjen a mehanizmi koji bi tada trebalo da se uključe, ne aktiviraju se. Tu se prvenstveno misli na pravosudne institucije koje su u više naravata imale osnova za pokretanje pitanja odgovornosti iako to nikada nije urađeno, kažu u službi za reviziju ali i pravni stručnjaci.

A zašto u BiH ne reaguju pravosudne institucije? Bivši zamjenik Pravobranioca RS, advokat iz Banjaluke Nikola Tomašević kaže da upravo u tome što sve strane “peru ruke od odgovornosti” leži najveći problem zbog čega nema slučajeva koji su dobili sudski epilog, a procedure su, kaže, u ovom slučaju veoma jasne. Samo je pitanje da li neko želi toga da se pridržava ili ne.

Izbjegavanje odgovornosti

“Glavna služba za reviziju nema zakonsku obavezu da izvještaje prosljeđuje tužilaštvu. Međutim, ima obavezu, ukoliko u reviziji utvrdi da su se neke nepravilnosti dogodile kao posljedica krivičnog djela. U tom slučaju revizor je obavezan da tužilaštvu prijavi izvršenje krivičnog djela a to revizor ne radi. On napiše izvještaj, dostavi ga i kaže `ja sam svoje odradio, ja izvještaj dostavljam nadležnim organima, neka oni ocjenjuju ima li krivičnog djela ili nema pa neka prijave`. Narodski rečeno, svi peru ruke”, kaže Tomašević.

Ranije je Tužilaštvo u Banjaluci saopštilo da radi na nekoliko predmeta na osnovu izvještaja Glavne službe za reviziju ali do sada nijedan nije dobio sudski epilog. Nekoliko njih odbačeno je kao neosnovano i istraga je obustavljena.

Revizori (ne)zadovoljni

Revizori upozoravaju da je proteklih nekoliko godina postala praksa da se preporuke ignorišu, bez obzira da li se radi o entitetskom ili državnom nivou.

“Skoro 21 odsto je nerealizovanih preporuka revizora. Često je pitanje da li smo zadovoljni sa ovim procentom… ja bih mogao reći da smo relativno zadovoljni. Očigledno je da ima prostora za dadatno unapređenje, pa bi recimo optimalni cilj bio da se preko 90 odsto preporuka realizuje”, kaže glavni revizor za reviziju javnog sektora u RS, Duško Šnjegota, navodeći da to znači da bi optimalan cilj bio da se od svih izvještaja u kojima se definiše da u javnim institucijama nije poštovana procedura, da se svi nedostaci otklone u preko 90 odsto slučajeva, što je teško očekivati u BiH. Međutim, nije mogao da kaže zašto negativne izvještaje ne prati adekvatna reakcija nadležnih organa, bilo da se radi o policiji ili pravosuđu.

“Na to pitanje ja nemam odgovor. U prošloj godini je bilo dosta događaja o kojima se govorilo u javnosti kada je riječ o reviziji i reakciji određenih institucija. Ipak, treba shvatiti koncept revizije. Za nas nije pitanje šta radi neko tužilaštvo i mi taj dio ne možemo komentarisati. Mi to pratimo na način kako nam vi, mediji ponudite kao informaciju”, kaže Šnjegota.

Kada je riječ o evropskoj praksi Pavlović kaže da je standard ispunjavanja preporuka preko 90 odsto dok je u BiH taj nivo negdje oko 50 odsto: “Tako da je vrijednost revizorskih izvještaja nažalost svedena na nizak nivo ili onih koji primaju platu u službi za reviziju, a praktično dalje aktivnosti se zaustave nakon toga”, zaključuje Pavlović.